Oprema za planinarenje i hajking
Kada sam se spremao za svoj prvi hajking, krenuo sam sa idejom da već imam skoro sve što mi treba. Mislio sam da će nekoliko stvari iz ormara biti sasvim dovoljno. Na kraju sam ipak kupio skoro kompletno novu opremu za planinarenje.
Tek kasnije sam shvatio da sam dosta toga kupovao napamet. Ipak, to mi je pomoglo da brzo naučim šta zaista vredi imati na stazi, a šta je nepotreban trošak.
U ovom tekstu delim šta sam kupio za svoj prvi uspon, koliko me je to koštalo, šta mi je stvarno koristilo i šta bih danas uradio drugačije.
Za kakav uspon sam kupovao opremu?
Pre nego što pričam o stvarima i cenama, važno je da objasnim za kakvu sam se turu spremao. Planinarska oprema nema isti smisao za laganu šetnju i za ozbiljniji uspon.
Moja prva staza bila je srednje zahtevna:
- Dužina: 28 kilometara
- Uspon: oko 1000 metara
- Silazak: oko 1000 metara
- Trajanje: 8 sati
- Vreme: prolećni dan, oko 20°C
Bilo je šume, otvorenih delova sa vetrom, zemlje, korenja i kamenja. Tek tada sam shvatio koliko su dobra obuća, udobna garderoba i praktičan ranac važni.
Kupovina pred prvi hajking
Pred prvi hajking kupio sam nekoliko osnovnih stvari koje su mi delovale neophodno:
- majicu
- tanki duks
- vetrovku
- planinarske pantalone
- planinarske patike
Nisam tada imao dobar osećaj šta mi zaista treba, pa sam kupovao više „za svaki slučaj” nego prema stvarnim uslovima na stazi.
Nije mali trošak kada tek ulazite u hobi, ali još važnije od toga je što se lako desi da kupite stvari koje vam realno neće koristiti ili nisu prilagođene tipu hajkinga koji radite.
Sam odlazak na hajking često košta relativno malo u poređenju sa kompletnom opremom koja se vremenom nakupi. Zato mislim da je pametnije ići postepeno, kupovati proverene stvari i učiti kroz iskustvo, umesto da se sve uzme odjednom.
Ja sam, nažalost, savete počeo da tražim po blogovima i YouTube-u tek posle prvog odlaska. Kada sam kasnije poslušao iskusnije ljude, bilo mi je žao što to nisam uradio ranije, jer bih verovatno izbegao deo nepotrebnih kupovina i poneku lošu odluku.
Vetrovka
Vetrovka mi je bila jedna od korisnijih stvari na stazi, iako na početku nisam bio siguran koliko će mi zapravo trebati. Na usponu mi uglavnom nije bila potrebna jer se telo brzo zagreje, ali situacija se menja čim izađete na otvoren deo ili stanete na vetru.
Tu se pokazala kao vrlo praktičan sloj. Ne greje sama po sebi, ali zadržava toplotu i štiti od vetra, posebno kada ste već oznojeni i telo počne da se hladi. Upravo ta razlika između „dobro mi je” i “hladno mi je” na planini se često desi vrlo brzo.
3
Još jedna stvar koja mi je bitna je što je lagana i ne zauzima mnogo prostora u rancu, pa realno nema razloga da je ne ponesete, čak i ako niste sigurni da će vam trebati.
U mom slučaju, vetrovka je bila deo opreme za planinarenje koji se nije previše primećivao dok sam se penjao, ali je postao vrlo koristan čim se promenilo vreme i kada sam izašao na otvoren teren.
Na nju sam naišao i kupio je na istom mestu gde i pantalone, i tog dana sam bio posebno zadovoljan što sam obe stvari rešio u kratkom roku.
Planinarske pantalone
Od svega što sam kupio, pantalone su mi bile možda i najbolji izbor.
Lagane su, udobne i ne sputavaju pokret. Tokom uspona sam imao osećaj mnogo veće slobode nego u običnim trenerkama ili farmerkama. Takođe se brže suše i prijatnije su kada se oznojite.
Ja sam konkretno naišao na ove pantalone sasvim slučajno, u trenutku kada sam bio u žurbi. Većina drugih modela mi nije odgovarala, neki su mi delovali neudobno ili kao da nosite „džak”, a cene su često bile previsoke za ono što nude.
Upravo zato mi je bilo teško da pronađem par koji mi stvarno odgovara, pa sam na kraju naleteo na ove i odlučio da ih uzmem.
5
Pre prvog odlaska mnogi potcene ovaj deo opreme, ali meni su se planinarske pantalone pokazale korisnijim nego što sam očekivao.
Ako neko tek počinje, pre bih preporučio dobre pantalone nego kupovinu raznih sitnica koje kasnije ostanu kod kuće.
Planinarske cipele
Na prvom hajkingu koristio sam planinarske patike i tada sam naučio da nisu idealne za svaku stazu. Na ravnijem terenu mogu biti sasvim dobre, ali na kamenju i dužem silasku meni su falile dve stvari: stabilnost i zaštita.
Na neravnom terenu stopalo se više pomera, a pri silasku to dodatno umara noge. Uz to sam jednom udario stopalom o kamen sa strane i tada sam shvatio koliko čvršća obuća znači.
Zbog toga sam kasnije prešao na Salomon X Ultra 360 Mid GTX cipele.
6
Kod ovakvog modela mi odgovara balans. Nisu teške kao zimske cipele, a daju više sigurnosti od patika. Đon je čvršći, teren se manje oseća pod nogom, a zglob je stabilniji.
Moj savet za početnike je da obući posvete najveću pažnju. Dobre planinarske cipele često znače više od bilo kog drugog dela opreme.
Ranac za planinarenje i kampovanje
Na početku sam koristio ono što sam već imao, ali sam kasnije shvatio da mi treba praktičnije rešenje. Zbog toga sam uzeo veći ranac od 65L. Znam da to mnogima deluje previše za dnevne ture, ali meni odgovara jer volim da imam više prostora za presvlaku, hranu, vodu i dodatnu opremu.
Standardni planinarski rančevi od 25L su mi bili previše skučeni i nisam mogao komotno da spakujem rezervne patike, presvlaku, dovoljno hrane, vode, pića i dodatnu opremu.
Zato sam prešao na duguljasti taktički ranac Brandit Combat Molle 65L. Iako brojka od 65 litara zvuči ogromno, njegov vertikalni dizajn savršeno prati liniju leđa. Ne širi se u stranu da vas vuče unazad i izbacuje iz težišta, a ostavlja mi ogroman prostor za buduće, višednevne planinarske avanture.
7
Ipak, kod većeg ranca lako je upasti u grešku da ga prenatrpate. Kada na svoju telesnu težinu dodate još desetak kilograma opreme, umor se mnogo brže oseti, posebno na usponu i pri kraju ture. Zato nije poenta samo imati više prostora, već pametno spakovati ono što vam zaista treba.
Ja sam, recimo, zanemario savet da ponesem rezervne patike koje bih obuo posle hajkinga, a pritom sam poneo i dosta vode i pića, više nego što mi je realno trebalo. Posle 15 kilometara hodanja tabani su me ozbiljno boleli i jedva sam čekao da izujem planinarske patike.
Bitna stvar nije samo litraža, već oblik i raspored težine. Ranac koji lepo leži na leđima i ima dobar pojas za kukove mnogo je prijatniji od manjeg ranca koji loše stoji. Nekome će 25L biti sasvim dovoljno, nekome neće. Za mene je planinarski ranac veće zapremine bio praktičniji izbor.
Šta bih danas uradio drugačije?
Da ponovo kupujem opremu za planinarenje za prvi hajking, ne bih sve uzimao odjednom.
Fokus bih stavio samo na nekoliko stvari koje su mi se kasnije pokazale kao ključne:
- lagana tanka vetrovka
- udobne planinarske pantalone
- kvalitetne planinarske cipele sa dobrim kramponima
- ranac koji realno odgovara tipu ture
Ostalo bih dodavao postepeno, tek kada vidim šta mi stvarno fali na stazi.
Poenta nije u tome da se ima „sve", nego da se izbegnu stvari koje u praksi ne koriste mnogo ili se pogrešno kupe na početku.